TotalEnergies, francuska energetska kompanija, i EPH, češki energetski holding, formirali su zajedničko preduzeće TTEP za upravljanje gasnim elektranama u Evropi, što bi moglo produbiti zavisnost Evrope od uvoznog fosilnog gasa, saopštile su organizacije Reclaim Finance i Beyond Fossil Fuels (BFF).
Zajedničko ulaganje će upravljati gasnim elektrana ukupnog kapaciteta od 12,5 GW, što je jednako kapacitetu Belgije, Danske, Portugala i Švedske zajedno.
TTEP planira plasman oko dva miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) godišnje, koji je poznat po volatilnosti cijena i uticaju na životnu sredinu. BFF procjenjuje da bi uvoz te količine LNG-a tokom pet godina mogao koštati Evropu između 6,7 i 7,6 milijardi eura, pri čemu bi najveću korist imale industrije fosilnih goriva u SAD-u i Rusiji.
Na osnovu podataka iz 2025. godine, procjenjuje se da bi projekat u narednih pet godina mogao generisati emisije uporedive sa godišnjim emisijama zemalja poput Irske ili Danske.
Pročitajte još:
- Volvo Trucks: Gas i vodonik kao ključ održivog transporta
- IEA: Mjere za smanjenje metana mogle bi godišnje da obezbjede 200 milijardi kubnih metara gasa
- 47 organizacija upozorava: Gasni projekti na Zapadnom Balkanu zamijeniće jednu zavisnost drugom
— U ovom dogovoru svi gube – osim naftnih i gasnih kompanija koje već ostvaruju ogromne profite. Umjesto energetske sigurnosti, ovaj projekat produbljuje zavisnost od fosilnog gasa i LNG-a pod izgovorom ‘fleksibilnosti’ — rekla je Brižit Alarkon iz ove organizacije.
Ona upozorava da bi to moglo dovesti do rasta računa za potrošače i dodatnog produbljivanja energetske zavisnosti Evrope.
Organizacije pozivaju banke da obustave finansiranje ovog projekta i novih gasnih elektrana, te da podrže samo kompanije koje imaju jasne planove za postepeni izlazak iz fosilnog gasa. Takođe pozivaju vlade da ukinu subvencije za fosilne elektrane i preusmjere sredstva u obnovljive izvore, skladištenje energije i energetsku efikasnost, s ciljem postepenog ukidanja fosilnih goriva u elektroenergetskom sektoru do 2035. godine.
U širem kontekstu evropske energetske politike, organizacije upozoravaju da bi ovakvi projekti mogli otežati ispunjavanje klimatskih ciljeva EU i usporiti planirano smanjenje emisija, jer zaključavaju dodatne kapacitete u fosilni gas umjesto ubrzanog razvoja obnovljivih izvora i fleksibilnih čistih tehnologija.
Energetski portal