Podmorski kabl ka Italiji, obaveze rezerve nafte koje se prvi put ozbiljno formiraju, aukcije za stotine megavata solarnih elektrana, program zelenog vodonika i plan pravedne transformacije Pljevalja – energetski sektor Crne Gore prolazi kroz jedan od najintenzivnijih perioda transformacije u svojoj istoriji.
O reformama koje su već sprovedene, izazovima koji predstoje i viziji do 2030. godine, razgovarali smo sa Dinom Tutundžićem, državnim sekretarom u Ministarstvu energetike i rudarstva.
Crna Gora je na putu evropskih integracija, što podrazumijeva i usklađivanje sa klimatskim i energetskim zakonodavstvom Evropske unije. Koji su prioriteti Ministarstva energetike i rudarstva u procesu usklađivanja sa evropskim klimatskim regulativama i koje ključne reforme očekujete u narednim godinama?
— Crna Gora je u energetskom sektoru ušla u veoma intenzivnu, rekao bih i završnu fazu evropskih integracija. Naš cilj nije da se sa pravnom tekovinom Evropske unije usklađujemo samo formalno, već da istovremeno izgradimo funkcionalan, moderan i konkurentan energetski sistem, koji će biti potpuno integrisan sa evropskim tržištem.
U prethodnom periodu napravljen je istorijski reformski iskorak kroz donošenje novog Zakona o energetici, Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, Zakona o prekograničnoj razmeni električne energije i prirodnog gasa, kao i Zakona o sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima. Time smo prenijeli veliki dio evropskog energetskog zakonodavstva i stvorili osnov za njegovu punu primjenu.
U dijelu koji se odnosi na sigurnost snabdijevanja naftnim derivatima, u prethodnom periodu napravljen je značajan iskorak u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom. Uspostavljen je zakonodavni i institucionalni okvir za formiranje obaveznih rezervi naftnih derivata u skladu sa Direktivom 2009/119/EC, a Crna Gora je već započela njihovo konkretno formiranje, sa ciljem dostizanja propisanog nivoa rezervi prije članstva u Evropskoj uniji.
Posebno je važno što očekujemo da do kraja ove godine budu ispunjeni uslovi za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika, što bi predstavljalo potvrdu velikog reformskog napretka koji je Crna Gora ostvarila u ovoj oblasti.
Među ključnim prioritetima je i povezivanje crnogorskog tržišta električne energije sa evropskim tržištem, odnosno market coupling. Crna Gora tu ima posebnu prednost zahvaljujući snažnim regionalnim interkonekcijama i podmorskom kablu prema Italiji.
Naredna faza zato će biti prije svega faza implementacije: dalje integracije tržišta, razvoja obnovljivih izvora i mrežne infrastrukture, povećanja energetske efikasnosti i fleksibilnosti sistema, jačanja sigurnosti snabdijevanja i postepene dekarbonizacije.
Za nas energetska tranzicija nije samo obaveza proistekla iz procesa pristupanja EU. Ona je prije svega razvojna prilika. Crna Gora ima potencijal da svoje obnovljive izvore, geografski položaj i povezanost sa evropskim energetskim sistemom pretvori u jednu od svojih ključnih ekonomskih prednosti.
Interesovanje investitora za projekte obnovljivih izvora energije u regionu kontinuirano raste. Da li je Crna Gora spremna da podrži značajniji razvoj novih solarnih, vjetroenergetskih i drugih OIE projekata i koje mjere Ministarstvo sprovodi kako bi unaprijedilo investicioni ambijent, ubrzalo procedure i obezbijedilo stabilan razvoj sektora?
— Interesovanje investitora za Crnu Goru je veoma veliko i to potvrđuje da je potencijal naše zemlje u oblasti obnovljivih izvora prepoznat. Imamo odlične uslove za razvoj solarnih i vjetroelektrana, ali naš cilj nije samo povećavanje broja projekata ili instalisanih megavata, već njihov planski, održiv i tržišno zasnovan razvoj.
Donošenjem Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora uveden je savremen sistem podrške zasnovan na tržišnim principima. Prošle godine smo prvi put pokrenuli aukcijski proces za obnovljive izvore energije, raspisivanjem javnog poziva za dodjelu prava na tržišnu premiju za 250 MW solarnih elektrana na neodređenim lokacijama. Sada smo u završnoj fazi priprema novog javnog poziva za takođe 250 MW solarnih kapaciteta.
Nedavno su usvojene i ključne odredbe RED III direktive, koje se odnose na dodatno ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, prije svega kroz stvaranje uslova za efikasnije i brže procedure za realizaciju novih projekata. Time dodatno unapređujemo regulatorni okvir i približavamo ga standardima Evropske unije.
Međutim, dobro znamo da investitor ne posmatra samo energetsko zakonodavstvo. Za realizaciju projekta jednako su važni prostorno planiranje, priključenje na mrežu, ekološke procedure i koordinacija različitih institucija. Upravo zato radimo na tome da čitav proces bude jednostavniji i još bolje koordinisan.
Važno je istaći i razvoj distribuirane proizvodnje. Programi ugradnje solarnih panela kod domaćinstava i privrede pokazali su da energetska tranzicija nije rezervisana samo za velike investitore. Građani i kompanije sve više postaju aktivni učesnici energetskog tržišta.
Naša ambicija je vrlo jasna: kvalitetnom projektu, koji ima obezbijeđeno finansiranje i poštuje prostorne i ekološke standarde, treba omogućiti transparentan i jasan put od ideje do realizacije.
U FOKUSU:
- Data centri kao izazov i prilika za evropski elektroenergetski sistem
- Jačanje uloge žena u šumarstvu kroz projekat Fem2Forests
- Odmor u ritmu zemlje, vode i vazduha
Pored potencijala sunca, vjetra i hidroenergije, Crna Gora raspolaže i resursima koji su do sada bili nedovoljno iskorišćeni, poput geotermalne energije, biogasa i određenih mineralnih sirovina. Koje od ovih resursa Ministarstvo vidi kao strateški najznačajnije za budući razvoj i da li postoje konkretni planovi za njihovu intenzivniju valorizaciju?
— Crna Gora svoj budući energetski razvoj prvenstveno zasniva na resursima za koje imamo najveći potvrđeni potencijal, hidroenergiji, solarnoj energiji i energiji vjetra. Međutim, moderna energetska politika mora posmatrati domaće resurse mnogo šire.
Geotermalna energija, biogas i biomasa mogu imati značajnu ulogu, posebno u lokalnim energetskim sistemima, proizvodnji toplotne energije, poljoprivredi i razvoju cirkularne ekonomije. Za njihovu ozbiljniju valorizaciju potrebno je detaljnije mapiranje potencijala i identifikovanje projekata koji mogu biti tehnički i ekonomski održivi.
Kada je riječ o mineralnim sirovinama, naš pristup je takođe jasan: valorizacija mora biti zasnovana na principima održivog razvoja i najvišim standardima zaštite životne sredine.
Pritom, cilj ne treba da bude samo eksploatacija i izvoz sirovine. Potrebno je razmišljati o tome kako u Crnoj Gori zadržati što veći dio lanca vrijednosti, odnosno kako korišćenje mineralnih resursa može generisati veći ekonomski efekat, nova radna mjesta i razvoj lokalnih zajednica.
Globalna energetska tranzicija istovremeno dramatično povećava značaj određenih mineralnih resursa i kritičnih sirovina. Zato ćemo potencijale kojima Crna Gora raspolaže sagledavati i u kontekstu novih evropskih i globalnih potreba, ali uvijek kroz princip odgovornog i održivog korišćenja.
Dekarbonizacija podrazumijeva ne samo razvoj obnovljivih izvora energije već i modernizaciju energetskog i rudarskog sektora. Koji su ključni ciljevi Ministarstva kada je riječ o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i kako planirate da pomirite potrebe privrede, energetsku sigurnost i klimatske ciljeve?
— Najveći izazov energetske tranzicije jeste pronaći ravnotežu između tri podjednako važna cilja: dekarbonizacije, sigurnosti snabdijevanja i cjenovno prihvatljive energije za građane i privredu. Nijedan od ta tri elementa ne možemo posmatrati izolovano.
Crna Gora već ima visok udio obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, ali zbog hidrološke zavisnosti sistema i značaja Termoelektrane Pljevlja tranzicija mora biti pažljivo planirana.
Naš pristup nije da administrativno gasimo postojeće kapacitete prije nego što obezbijedimo njihovu pouzdanu zamjenu. Potrebno je paralelno razvijati nove obnovljive izvore, jačati prenosnu i distributivnu mrežu, razvijati baterijska skladišta i druge izvore fleksibilnosti, povećavati energetsku efikasnost i dodatno integrisati crnogorsko tržište sa regionalnim i evropskim tržištem.
Istovremeno analiziramo i različite opcije koje bi u tranzicionom periodu mogle doprinijeti stabilnosti sistema. U tom kontekstu razmatraju se mogućnosti razvoja gasne infrastrukture, uključujući Jonsko-jadranski gasovod – IAP, kao projekat regionalnog značaja, kao i potencijal LNG infrastrukture i gasnih proizvodnih kapaciteta. Važno je, međutim, naglasiti da govorimo o opcijama čiju ekonomsku, tehničku i tržišnu opravdanost treba pažljivo analizirati, a ne o unaprijed donesenim investicionim odlukama.
Želimo da budemo spremni i za tehnologije koje će imati veću ulogu u narednim decenijama. Usvajanjem Programa razvoja zelenog vodonika 2026–2028 postavili smo okvir za prve konkretnije aktivnosti u toj oblasti, prije svega za sektore u kojima je direktna elektrifikacija teško ostvariva.
Posebno važna dimenzija ovog procesa jeste pravedna tranzicija Pljevalja, koja predstavlja jedan od prioriteta u radu Ministarstva. Svjesni smo da dekarbonizacija ne može biti uspješna ukoliko istovremeno ne vodi računa o ljudima, radnim mjestima i dugoročnoj ekonomskoj perspektivi lokalne zajednice.
Upravo zbog značaja ovog procesa, prošle godine je formiran Savjet za pravednu tranziciju, kojim rukovodi ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović. Time je pravedna tranzicija dobila snažan institucionalni okvir i jasno mjesto među prioritetima energetske politike Crne Gore.
Već su preduzeti konkretni koraci, uključujući usvajanje Mape puta pravedne tranzicije, dok uz podršku Svjetske banke pripremamo jasan i sveobuhvatan Plan pravedne tranzicije, koji treba da definiše strateški i operativni okvir transformacije područja Pljevalja. Naš cilj je da taj proces donese nove investicije, diverzifikaciju lokalne ekonomije, nova radna mjesta i programe obuka i prekvalifikacija kako bi tranzicija bila ne samo energetski i ekološki održiva već i socijalno pravedna.
Zato dekarbonizaciju ne posmatramo kao pitanje zatvaranja pojedinačnih proizvodnih kapaciteta, već kao proces transformacije kompletnog energetskog sistema i stvaranja novih razvojnih mogućnosti.
Pouzdana prenosna i distributivna mreža jedan je od preduslova za veći udio obnovljivih izvora energije. U kojoj mjeri je postojeća energetska infrastruktura, uključujući dalekovode i prenosni sistem, spremna da prihvati nove proizvodne kapacitete i koji su najvažniji infrastrukturni projekti planirani u narednom periodu?
— Razvoj novih proizvodnih kapaciteta mora biti praćen razvojem mreže. Bez snažne prenosne i distributivne infrastrukture nije moguće ostvariti ni energetske ni klimatske ciljeve koje smo postavili.
Crna Gora u tom pogledu ima veoma dobru početnu poziciju. Naš elektroenergetski sistem snažno je povezan sa susjednim sistemima, dok podmorska interkonekcija sa Italijom Crnoj Gori daje strateški značaj kao energetskoj vezi između Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Važan korak ka daljoj integraciji sa evropskim tržištem napravljen je prošle godine, kada su ministri Šahmanović i Piketo Fratin potpisali Memorandum o razumijevanju o principima i ciljevima integracije tržišta električne energije Crne Gore i Italije. Ovaj sporazum predstavlja značajnu institucionalnu podršku procesu povezivanja naših tržišta električne energije i daljoj integraciji Crne Gore u jedinstveno evropsko tržište.
Paralelno s tim, nastavljeni su intenzivni razgovori sa italijanskom stranom i kompanijom TERNA o izgradnji druge žile podmorskog kabla između Crne Gore i Italije, projekta koji je već uvršten u razvojne planove kompanije TERNA. Realizacija tog projekta dodatno bi povećala prekogranične prenosne kapacitete i omogućila Crnoj Gori da još snažnije valorizuje svoju poziciju energetske veze između Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Posebno bih izdvojio Transbalkanski elektroenergetski koridor, jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Crnu Goru i region. U julu je pušten u probni rad dio koridora do Pljevalja, što predstavlja ključni pomak u realizaciji ovog projekta i važan korak ka punom povezivanju crnogorskog elektroenergetskog sistema sa regionalnim i evropskim tržištem. Završetak preostalih dionica dodatno će povećati prenosne kapacitete, sigurnost sistema i mogućnost integracije novih obnovljivih izvora energije.
Istovremeno, i distributivni sistem mora proći značajnu transformaciju. Sve veći broj solarnih elektrana i kupaca-proizvođača, a u budućnosti i snažnija elektrifikacija saobraćaja i grijanja, mijenjaju način na koji mreža funkcioniše.
Zato će u narednom periodu ulaganja u mrežu biti jednako važna kao ulaganja u nove elektrane. Pored klasične infrastrukture, sve veći značaj imaće digitalizacija, pametno upravljanje sistemom, skladištenje električne energije i drugi mehanizmi fleksibilnosti.
Naš krajnji cilj nije samo da mreža može da primi nove proizvodne objekte već da izgradimo sistem koji će omogućiti Crnoj Gori da maksimalno iskoristi svoj potencijal obnovljivih izvora i dodatno valorizuje svoju poziciju regionalnog energetskog čvorišta.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u cijelosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA GRADNJA
