Solarna energija u Evropskoj uniji dostigla je rekordnih 65,5 GW novih kapaciteta u 2024. godini, ali je stopa rasta usporila na 4,4 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U ranijim periodima rast je iznosio između 41 i 53 odsto godišnje, što ukazuje na usporavanje trenda.
Novi izvještaj SolarPowerEurope prikazuje predviđanja razvoja tržišta solarne energije do 2028. godine, ističući izazove i prilike. Iako je intenzivniji razvoj završen, očekuje se umjereniji godišnji rast od tri do sedam odsto.
Izazovi i promjene na tržištu
U Evropskoj uniji, do sada su solarne instalacije na krovovima stambenih objekata bile takozvana pokretačka snaga, međutim, u narednim godinama će se njihov ukupni udio smanjivati. Više je razloga za ovakva predviđanja, a među glavnim izdvajaju se stabilizacija maloprodajne cijene električne energije, zatim to da je veliki dio građana koji su bili zainteresovani za solarnu energiju, već instalirao solarne panele na krovu svog doma, kao i ukidanje programa koji su pomagali građanima u ovom procesu.
Kada je riječ o velikim projektima, razlozi za usporenje rasta jesu nefleksibilnost energetskog sistema Evrope, zatim zagušenje u mreži, koje postaje sve ozbiljniji problem i dovodiće do negativnih cijena električne energije i viših stopa ograničenja isporuke, a tu je i nedovoljan razvoj skladištenja energije u baterijama. Kao usko grlo navodi se i spor i složen proces izdavanja dozvola i pristup zemljištu i drugi izazovi.
Pročitajte još:
- I pored rekordnih 65,5 GW novog solarnog kapaciteta u EU, rast je značajno usporio
- Novi Zeland dobija svoju najveću solarnu elektranu od 400 MW
- Puštena u rad solarna elektrana „B2 Sunspot“ u Kikindi
Scenariji razvoja tržišta
Zbog svega navedenog, SolarPowerEurope dodatno snižava predviđanje rasta, u odnosu na ono od prije šest mjeseci. U 2025. godini, očekuje se da će biti dodato 70 GW novog kapaciteta, što je stopa rasta od sedam odsto. Ipak, ovaj rast će u najvećem dijelu da dolazi iz velikih projekata koji su pokrenuti tokom 2023. i 2024. godine, kada su se koristile izuzetno niske cijene modula. Izvještaj predviđa da će u 2026. godini doći do dodatnog opadanja stope rasta, kada se očekuje svega tri odsto, na šta utiče rastuće ograničenje u mreži kao i tržišna neizvjesnost. Ponovni porast očekuje se u 2027. godini, koji će iznositi šest odsto i u 2028. godini sa sedam odsto. Ovo su predviđanja prema srednjem scenariju.
Pesimistički scenario predviđa da će u 2025. godini doći do pada za 17 odsto, a da će do 2028. biti zabilježen pad od 22 odsto u odnosu na nivo iz 2024. godine. Sa druge strane, optimistički scenario ostaje relativno dobar, ali uz sporiju putanju rasta nego ranije.
Lideri rasta na tržištu
Više od 60 odsto očekivanog novog kapaciteta, prema Izvještaju, dolaziće iz samo pet zemalja i to iz onih koje u ovom trenutku predstavljaju najveća tržišta. Preciznije, tokom naredne četiri godine, predviđa se da će Njemačka predvoditi sa 73,1 GW novog kapaciteta, zatim Španija sa 36,8 GW, Italija sa 29,1 GW, Francuska sa 28,1 GW i Poljska sa 17,5 GW. Prema srednjem scenariju, prva tri tržišta (Njemačka, Španija, Italija) dodaće 139 GW između 2025. i 2028. godine, što predstavlja 46 odsto novog solarnog kapaciteta u Evropskoj uniji. Uključujući Francusku i Poljsku, udio prvih pet tržišta povećava se na 61 odsto.
Bez obzira na izazove, solarno tržište u EU pokazuje potencijal za dalji rast, ali će taj rast zavisiti od rješavanja problema sa mrežom, skladištenjem energije i administrativnim barijerama, odnosno oslobađanja punog potencijala tržišta.
Katarina Vuinac
