Poslije niza godina tokom kojih se bilježio rast i od preko 40 odsto godišnje, evropski solarni sektor doživio je naglo usporavanje u 2024. godini, pokazuje nedavni izvještaj udruženja SolarPower Europe. U poređenju sa prethodnim godinama, tempo proširenja solarnih kapaciteta pao je na samo četiri odsto, što predstavlja drastično usporavanje od čak 92 odsto. EU je ove godine instalirala 66 GW solarne energije, tek neznatno više od rekordnih 63 GW u 2023.
Ova godina je takođe prva u tekućoj deceniji u kojoj su ulaganja u solarnu energiju u EU opala, i to za 13 odsto, sa 63 na 55 milijardi eura. Stručnjaci navode da je glavni razlog jeftinija oprema, što je snizilo ukupne investicione troškove.
Na nacionalnom nivou, pola od deset vodećih tržišta zabilježilo je pad instalacija (Španija, Poljska, Holandija, Austrija, Mađarska), dok su Njemačka, Italija, Francuska, Grčka i Portugal ostvarili rast od oko 1 GW više nego prethodne godine. Na krovovima domaćinstava, potražnja je takođe oslabila – novi stambeni solarni sistemi manji su za skoro pet GW u odnosu na 2023. (ukupno 12,8 GW), djelom zato što je gasna kriza popustila, a sa njom i hitnost smanjenja mjesečnih troškova energije.
Pročitajte još:
- Solarna elekrana na Siciliji napajaće 154.000 domaćinstava
- Mađarska podržava dalji razvoj solarne energije kroz digitalne inovacije
- NRGCOM preporuke – kako unaprediti energetske zajednice u Srbiji
Analitičari upozoravaju da se ovo usporavanje ne može objasniti samo trenutnim tržišnim kretanjima, već i širim sistemskim problemima. Elektrifikacija u EU već pet godina stagnira na oko 23 odsto, što znači da energetski sistem i dalje umnogome zavisi od fosilnih goriva. Uz to, nedostatak skladištenja energije dovodi do viškova struje iz solarnih izvora, što obara cijene i podstiče neiskorišćenost postrojenja. Iz tog razloga, stručnjaci pozivaju na brži razvoj sistema za skladištenje električne energije.
Prognoze za naredne godine nisu ohrabrujuće – do 2028. moglo bi se dostići 82 GW godišnjih novih kapaciteta, ali sa rastom koji se kreće između tri i sedam odsto. Do 2030. godine, određeni osrednji scenario predviđa oko 816 GW ukupnog solarnog kapaciteta u EU – što je za osam odsto manje nego što se prognoziralo prije samo šest mjeseci, dok se u najgoroj varijanti procjenjuje da bi se moglo dostići samo 650 GW.
Uprkos padu cijene komponenata i smanjenju inicijalnih troškova za solarne projekte, ovaj zastoj ukazuje da je za dugoročni uspjeh neophodno pronaći rješenja koja podrazumijevaju širu elektrifikaciju, veću fleksibilnost sistema i snažnije podsticaje za prelazak na čistu energiju.
Energetski portal
