Evropske vlade ubrzavaju korake ka energetskoj tranziciji i većem oslanjanju na obnovljive izvore energije, a poseban fokus stavljen je na priobalnu vjetroenergiju, koja bi u narednim decenijama trebalo da postane jedan od stubova evropskog energetskog sistema. Cilj je da se postojeći kapaciteti, koji danas iznose 37 GW, povećaju na više od 300 GW, saopštilo je udruženje Wind Europe.
Na neformalnom sastanku ministara energetike EU pokrenut je koncept „tripartitnih ugovora” – novog mehanizma koji povezuje vlade, industriju i velike kupce energije. Ovi ugovori trebalo bi da omoguće sigurnost u planiranju, brže pokretanje investicija i jasnu viziju količina energije koje će biti dostupne u narednim godinama.
Industrija već poziva na „Novi dogovor za priobalnu vetroenergiju”, u kojem bi se vlade obavezale da grade najmanje 15 GW novih kapaciteta svake godine u periodu od 2031. do 2040. godine. Zauzvrat, proizvođači turbina i investitori spremni su da se obavežu na smanjenje troškova za čak 30 odsto.
Pročitajte još:
- Na javnom uvidu Idejni projekat vjetroelektrane Gradina
- Evropska komisija predlaže rekordni budžet, ali vjetroenergiji treba poseban fond
- Zašto je Njemačka ostala bez ponuda na aukciji za vjetroparkove na moru
Samo ove godine donijeta je konačna investiciona odluka za šest novih projekata u Poljskoj, Njemačkoj i Velikoj Britaniji – ukupne snage 6 GW i vrijednosti 22 milijarde eura. Evropski lanac snabdijevanja već ima kapacitet proizvodnje od najmanje 10 GW turbina godišnje, dok nove fabrike u izgradnji vrijede preko 13 milijardi eura.
Ako sve tekuće inicijative budu realizovane, Evropa će do 2030. udvostručiti kapacitet i dostići 80 GW. Sa „Novim dogovorom” i snažnijom podrškom vlada kroz reforme dozvola, brži razvoj mreža i bolji dizajn aukcija, evropski lideri očekuju da do 2040. pređu prag od 300 GW instaliranih priobalnih kapaciteta.
Ključni trenutak biće samit šefova vlada Sjevernih mora u Hamburgu u januaru, gdje se očekuje dogovor o ovim ambicioznim ciljevima i novim modelima saradnje.
