Digitalizacija energetskog sektora značajna je prilika za njegov razvoj, povećavajući efikasnost elektrana i omogućavajući fleksibilno upravljanje decentralizovanim energetskim resursima. Digitalna rješenja za fleksibilnost mogla bi da dovedu do ušteda od 32 milijarde eura do 2030. godine i 160 milijardi do 2040.
Ipak, digitalizacija sa sobom donosi neke nove rizike, zbog čega je SolarPower Europe objavio novi dokument o sajber bezbjednosti, s obzirom na očekivanja sve veće digitalizacije.
Sajber napadi mogu da dovedu do krađe i manipulacije podacima, da izazovu poremećaj operacije elektrana, kao i da destabilizuju elektroenergetski sistem. I u drugim industrijama, kao što su automobilska ili vjetroenergija, takođe može da dođe do napada. Iako do sada u segmentu solarne energije nije došlo do incidenta, mnoge kompanije su već počele sa primenom mjera bezbjednosti.
Kako se navodi, Evropska unija usvojila je i napredne politike o sajber bezbjednosti i zaštiti podataka. Solarna industrija, koja se sve više uključuje u energetski miks, poziva regulatorne agencije da politike i smjernice Evropske unije o sajber bezbjednosti prilagode specifičnostima solarnog sektora.
Prisjećanja radi, Direktiva o mjerama za visoki zajednički nivo sajber bezbjednosti širom EU (eng NIS2 Directive), stupila je na snagu 2023. godine. Njom su ažurirana pravila Evropske unija o sajber bezbjednosti koja su uvedena 2016. godine.
Pročitajte još:
- KOLIKO MAĐARSKA ULAŽE U RAZVOJ SOLARNE ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA
- VATIKAN PLANIRA POTPUNU KLIMATSKU NEUTRALNOST UZ POMOĆ SOLARA
- POKRENUT PROJEKAT POSTAVLJANJA FOTONAPONSKIH ELEKTRANA ZA VJERSKE ZAJEDNICE U BIH
SolarPower Europe, iznio je nekoliko preporuka o politici. Ističe se da je potrebno da se poboljšaju zahtjevi za upravljanje u oblasti mrežne i informacione bezbjednosti, koji su propisani NIS2 Direktivom. Pored toga, treba povećati vidljivost rizika na niskonaponskim mrežama u Evropskoj uniji i nacionalnim okvirima. To podrazumijeva i razvijanje boljih sistema za praćenje, analizu i upravljanje rizicima.
Drugo, operativni podaci solarnih elektrana trebalo bi da ostanu u okviru Evropske unije ili u jurisdikcijama koje mogu da obezbijede sličan nivo bezbjednosti. Korisnici i instaleri malih solarnih instalacija treba da upravljaju sajber bezbjednošću svojih uređaja tako što će postavljati jake lozinke i instalirati bezbjednosna ažuriranja.
Još neke od preporuka jeste da uspostavljanje lista najboljih praksi za bezbjedan rad velikih elektrana, bude obavezno. Takođe, tela za standardizaciju treba da definišu osnovne standarde sajber bezbjednosti koji bi trebalo da budu primjenjene na male distributere energetskih resursa. Kako se navodi, ovi resursi su često povezani IT mrežom i daljinski su kontrolisani, što ih dodatno izlaže riziku od sajber napada.
Energetski portal
