Međunarodni dan e-otpada, posvećen podizanju svijesti o važnosti pravilnog upravljanja elektronskim i električnim otpadom, obilježava se 14. oktobra. Jedan od najbrže rastućeg tipa otpada, definiše se kao svaki odbačeni proizvod sa utikačem ili baterijom. E-otpad je prepun opasnih supstanci koje sve više opterećuju planetu Zemlju.
Prema izvještaju UN-ovog četvrtog Globalnog monitoringa e-otpada (GEM), svijet se suočava sa dramatičnim porastom e-otpada, koji raste pet puta brže od stope njegovog dokumentovanog recikliranja. U okviru njega, prikazane su mnoge brojke koje potvrđuju ovu tezu.
U 2022. godini, generisano je čak 62 miliona tona e-otpada, što bi bilo dovoljno da napuni 1,55 miliona kamiona od 40 tona, stvarajući liniju koja bi mogla okružiti ekvator, navodi se na sajtu UNITAR-a. Prikazan podatak ukazuje na sve veću krizu, s obzirom da je samo 22,3 odsto ove mase pravilno sakupljeno i reciklirano. To znači da je ostatak, procijenjen na 62 milijarde dolara u reciklabilnim resursima, ostao neiskorišten, povećavajući rizike od zagađenja.
Pročitajte još:
- Stariji skloniji recikliranju, mladi zbunjeni – Reciklabilna ambalaža vrijedna 2,8 mlrd GBP završava na deponiji
- Gde se odlaže smeće koje ne može na regionalnu deponiju Duboko
- Koji sektori imaju najveći materijalni otisak u EU
Rastući obim e-otpada, koji se godišnje povećava za 2,6 miliona tona, na putu je da dostigne 82 miliona tona do 2030. godine, što je porast od 33 odsto u odnosu na trenutne nivoe.
Brzi tehnološki napredak, povećana potrošnja, ograničene mogućnosti popravke, kraći životni ciklus proizvoda, rastuća elektrifikacija društva, nedostatak u dizajnu i neadekvatna infrastruktura za upravljanje e-otpadom, neki su od problema koji pospješuju ovakvo stanje.
Međutim, izvještaj takođe naglašava da bi povećanje stope recikliranja na 60 odsto do 2030. godine mogao donijeti koristi koje premašuju 38 milijardi dolara, što nadmašuje troškove. U pogledu dostignuća u reciklaži, Evropa prednjači sa zabilježenom stopom prikupljanja i recikliranja od 42,8 odsto, dok je manje od jedan odsto e-otpada reciklirano u afričkim zemljama. Dalje, azijske zemlje, koje proizvode oko 50 odsto globalnog e-otpada, pokazuju različite stepene zakonodavne i infrastrukturne spremnosti.
Sprovođenje politike e-otpada ostaje izazov na globalnom nivou, sa samo 46 zemalja koje su postavile ciljeve za stopu prikupljanja i samo 36 koje imaju ciljeve za stopu recikliranja.
Ove brojke ilustruju ogroman rast već dugi niz godina, što je navelo Ujedinjene Nacije da ovaj fenomen nazovu „cunami e-otpada“ prije nekoliko godina kada je objavljen podatak da je od 2016. do 2018. proizvedeni e-otpad koji je obračunat skočio za blizu šest miliona tona.
Ovog 14. oktobra, osvrnimo se na elektronske uređaje koje više ne koristimo i preduzmimo korake koji su potrebni.
Energetski portal
