Nova pravna analiza, koju su sproveli vodeći advokati za zaštitu životne sredine, stavlja pred zemlje potpisnice Pariskog sporazuma jasno pitanje: da li su njihove klimatske obaveze potpune ako ignorišu emisije koje nisu CO₂ iz avijacije?
Prema podacima naučne organizacije Contrails, avijacija je odgovorna za dva do tri odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, ali njen stvarni uticaj na klimu je znatno veći. Naučna istraživanja pokazuju da emisije koje nisu CO₂ – prije svega kondenzacioni tragovi koje avioni ostavljaju na nebu – imaju efekat zagrijavanja koji je barem jednak emisijama CO₂, a često i snažniji. Posebno zabrinjava podatak da je manje od tri odsto globalnih letova u 2019. generisalo čak 80 odsto zagrijavanja izazvanog kondenzacionim tragovima.
Uprkos tome, ove emisije gotovo da nisu zastupljene u nacionalnim klimatskim planovima (NDC), iako pravni eksperti tvrde da su zemlje na to obavezne.
Pročitajte još:
- Hibridi sve češći na drumu
- Svijet bi mogao imati više od 200 miliona punjača za električna vozila do 2040. godine
- U septembru završetak radova na najvećem tunelu u BiH
Pravni argumenti – obaveza, a ne izbor
Analizu su naručile organizacije Transport & Environment (T&E) i Opportunity Green, a zaključak je da Pariski sporazum ne ostavlja prostor za selektivni pristup.
- Ciljevi zasnovani na temperaturi – Sporazum obavezuje zemlje da ograniče rast globalne temperature. To je nemoguće bez adresiranja efekata koji nisu povezani sa CO₂, jer oni značajno doprinose zagrijavanju.
- Kompletna „korpa” gasova staklene bašte – Obaveze se ne odnose samo na ugljen-dioksid, već i na sve druge faktore koji utiču na zagrijavanje.
- Pristup predostrožnosti – Kada nauka ukazuje na rizik, zemlje su dužne da djeluju, čak i ako postoji određena neizvesnost. U slučaju avijacije, dokazi su već snažni i jasni.
„Naučnici već 25 godina upozoravaju na zagrijavanje izazvano kondenzacionim tragovima. Sada i pravna analiza potvrđuje da je vreme da se te emisije uključe u nacionalne planove, jer u suprotnom zemlje neće ispuniti svoje obaveze iz Pariza”, poručuje Dajan Vitri iz T&E.
Za razliku od sporog procesa dekarbonizacije, ublažavanje kondenzacionih tragova moguće je sprovesti relativno brzo i jeftino. Male promjene rute kod malog broja letova mogle bi značajno da smanje njihov efekat, čime bi se ostvarile kratkoročne klimatske koristi. Upravo takva rješenja mogla bi da budu ključna u narednoj deceniji, dok svijet pokušava da održi cilj od 1,5 °C.
Međunarodne emisije avijacije i dalje rijetko ulaze u nacionalne klimatske planove. Ipak, predstojeći rokovi mjenjaju situaciju. EU će svoj ažurirani NDC podnijeti do septembra 2025. godine, a ekološke organizacije poručuju da je to prilika da Unija potvrdi svoju klimatsku ambiciju i uključi i kondenzacione tragove i druge emisije koje nisu CO₂.
Ako EU pred COP30 u Brazilu pokaže da je spremna da ide korak dalje, to bi moglo da postavi novi globalni standard – i da razdvoji zemlje koje se zaista bore protiv klimatskih promjena od onih koje još uvek kalkulišu.
Energetski portal
