Dok Srbija ubrzava svoj put ka održivijoj i konkurentnijoj ekonomiji, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ostaje jedan od ključnih investitora i partnera u ovom procesu. Sa investicijama koje premašuju 800 miliona eura godišnje, EBRD aktivno podržava projekte koji doprinose energetskoj tranziciji, modernizaciji infrastrukture i jačanju privatnog sektora. O tome kako se EBRD-ova strategija odražava na konkretne projekte u Srbiji – od rehabilitacije hidroelektrana i vjetroparkova, preko modernizacije željezničkog i avio-saobraćaja, do ulaganja u ekološku infrastrukturu i energetsku efikasnost – razgovarali smo sa Jelenom Čeperković, zamjenicom direktora EBRD-a za Srbiju.
Koliko je EBRD uložio u Srbiju u 2024. godini i koliki je dodatni iznos mobilisan iz drugih izvora?
– EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji, sa aktivnim portfeljem koji trenutno prevazilazi tri milijarde eura. U 2024. godini smo po drugi put zaredom investirali više od 800 miliona eura i mobilisali dodatnih 395 miliona eura od drugih investitora. Blisko sarađujemo sa Evropskom unijom i drugim donatorima, a takođe mobilišemo i sopstvene resurse kako bi projekti koje finansiramo bili upotpunjeni grantovima gdje je to najsvrsishodnije.
Koliko je projekata EBRD podržao u Srbiji tokom prošle godine i koji je sektor imao najviše ulaganja?
– Tokom prošle godine, u Srbiji smo podržali rekordnih 37 projekata, sa investicijama od ukupno 807 miliona eura. Ova ulaganja obuhvatila su različite sektore privrede, a fokus je, u skladu sa našim strateškim prioritetima, bio na tranziciji ka zelenoj ekonomiji, jačanju kapaciteta privatnog sektora i finansiranju održive infrastrukture.
Najveći dio prošlogodišnjih plasmana, skoro 500 miliona eura, bio je usmjeren na zelenu tranziciju, prije svega kroz projekte obnovljive energije, dekarbonizaciju sistema daljinskog grijanja i unapređenje ekološke infrastrukture. Podržali smo i niz važnih infrastrukturnih projekata u oblasti željezničkog i avio-transporta, kao i uvođenje brzog širokopojasnog interneta u ruralna područja.
Osim toga, nastavili smo sa aktivnostima na jačanju konkurentnosti privatnog sektora, kako kroz direktna ulaganja, tako i kroz savjetodavnu podršku sa ciljem unapređenja pristupa finansiranju i poslovnih praksi MSP. Najveći dio finansiranja realne ekonomije ostvaren je u saradnji sa lokalnim bankama, preko kojih obezb
jeđujemo niz ciljanih kreditnih linija za MSP.
U FOKUSU:
- Brestovac otvara put energetske transformacije kroz solarnu energiju
- Digitalna i zelena transformacija Kragujevca
- Crna Gora gradi puteve ka održivoj mobilnosti
Koji su ključni projekti finansirani u oblasti zelene tranzicije i obnovljivih izvora energije?
– Od 2020. godine, EBRD je investirao gotovo milijardu eura u 23 projekta u sektoru energetike na Zapadnom Balkanu. Iako značajan dio tih ulaganja čine i kreditne linije za likvidnost, odobrene tokom energetske krize 2023. godine, naš primarni prioritet ostaje proširenje kapaciteta obnovljivih izvora energije.
U Srbiji trenutno finansiramo projekte kako u javnom sektoru, kroz EPS i EDS, tako i projekte privatnih investitora. Nedavno smo obezbijedili kredit od 67 miliona eura, kao i investicionu donaciju od preko 15 miliona eura iz Okvira za investicije Zapadnog Balkana (WBIF) za finansiranje rehabilitacije Vlasinskih hidroelektrana, jedne od najstarijih u sistemu EPS-a, što će rezultirati modernizacijom i povećanjem kapaciteta. Osim toga, finansiramo i vjetropark „Pupin”, prvi projekat izgrađen u okviru prve faze aukcija za solarne i vjetroelektrane, sprovedene 2023. godine.
Pored direktnog finansiranja, veliku pažnju posvećujemo održavanju kontinuiranog dijaloga sa državom na reformi energetskog sektora, njegovoj daljoj dekarbonizaciji i postizanju veće održivosti. U tom smislu, jedan od primjera je tehnička pomoć resornom ministarstvu u dizajnu i implementaciji trogodišnjeg plana za aukciju 1.300 MW vjetro i solarnog kapaciteta, koju smo realizovali u saradnji sa švajcarskom vladom i koja daje odlične rezultate. Takođe, pružamo i sveobuhvatan paket savjetodavne podrške EPS-u u ključnim oblastima kao što su dekarbonizacija, korporativno upravljanje i razvoj ljudskog kapitala.
Kako je EBRD podržao modernizaciju željezničkog sistema i vazdušnog saobraćaja u Srbiji?
– Modernizacija željezničkog sektora jedan je od prioriteta EBRD u Srbiji, što potvrđuje i nivo dosadašnjih ulaganja od preko milijardu eura. Najznačajniji i najveći projekat u ovoj oblasti je rekonstrukcija brze pruge od Beograda do Niša, koji finansiramo zajedno sa našim partnerima iz EIB i EU. Ovaj projekat ima za cilj ne samo obezbjeđivanje brzog, pouzdanog i bezbijednog prevoza putnika i robe na ovoj dionici već i podršku ukupnom ekonomskom razvoju zemlje i lokalnoj i regionalnoj povezanosti. U posljednjih nekoliko godina finansirali smo i nabavku novih prevoznih sredstava za „Srbija voz” i „Srbija kargo”, što paralelno sa unapređenjem infrastrukture treba da poveća konkurentnost željeznice kao jednog od „najzelenijih” vidova saobraćaja. Takođe, kroz savjetodavnu podršku u okviru gore navedenih projekata, radimo i na unapređenju korporativnog upravljanja, komercijalizaciji, kao i modernizaciji školskih programa u srednjim i višim željezničkim školama i primjeni dualnog obrazovanja kako bi se privukao adekvatan kadar za željeznički sektor u budućnosti.
Što se tiče vazdušnog saobraćaja, prošle godine smo nastavili dobru saradnju i obezbijedili novo finansiranje Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) kako bi se omogućio prelazak na najnoviju verziju sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem i tako unaprijedile bezbijednost i efikasnost, kao i kvalitet usluga.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u cijelosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
