Drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 održano je nekoliko panela, a prvi među njima nosio je naziv “Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata”.
Na panel diskusiji, stručnjaci, uključujući bankare i advokate, razmatrali su finansijske okvire i pravne strukture koje oblikuju projekte obnovljive energije. Istaknuto je da su bankarske podrške neophodne, pokrivajući do 50 odsto kapitala projekta specijalnim kreditima koji su pretežno bez prava regresa, što znači da banke imaju ograničena prava na potraživanje, osiguravajući da se finansijski rizici usklađuju sa uspjehom projekta. Diskusija je takođe obuhvatila šire aspekte energetske industrije, poput volatilnosti cijena električne energije i uticaja makroekonomskih faktora na sektor obnovljivih izvora. Usprkos izazovima, pozitivni izgledi industrije podržani su državnim regulativama i strateškim investicijama, s ciljem povećanja proizvodnje obnovljive energije u Srbiji na 45 odsto do 2030. godine. Razgovor je takođe pokrio potencijal i izazove s kojima se sektor suočava, kao što su razlike između trenutnih kapaciteta i budućih ciljeva, važnost brze implementacije ovih kapaciteta, isplativost projekata, kao i tehnički i regulativni izazovi u prilagodbi mreže za veće kapacitete iz obnovljivih izvora. Posebno je istaknuta uloga Sporazuma o kupovini energije (PPA) u olakšavanju investicija, kao i evolucija ovih sporazuma i njihov značaj u kontekstu EU, što sve ukazuje na dinamičan sektor spreman za značajan rast uz efikasnu suradnju između vlade, finansijskih institucija i energetskih kompanija.
Sljedeći panel se ticao ESG principa i održivog razvoja u saobraćaju.
Jedna od učesnica na panel diskusiji bila je Aleksandra Đurđević, potpredsjednica Delta Holdinga, koja je govorila o istorijskom pregledu uvođenja i razvoja električnih vozila (EV) u Srbiji, naglasivši važnost uloge Delta Auto Grupe koja je prije 7-8 godina uvezla prvi električni automobil u zemlju. Istakla je početnu integraciju modela pod konceptom “Born Electric”. Takođe se osvrnula na finansijske podsticaje za usvajanje EV-a, uključujući subvencije od 5.000 eura za električne automobile i 2.000 eura za hibride, što bi trebalo da odražava širu strategiju integracije hibridnih vozila kao logičnog koraka ka potpuno električnim vozilima s obzirom na trenutno stanje infrastrukture. Ukidanje subvencija za hibridna vozila i dodjela subvencija isključivo za električna vozila automatski usporavaju prelaz ka istima, zbog čega će se truditi da hibridi ipak ostanu uključeni u ovom prelaznom periodu.
Pročitajte još:
Međutim, ono što je posebno bilo zanimljivo u izlaganju jeste projekat multi-brend lokacije na 17.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu, koji se izdvaja ekološkom osviješćenošću i težnjom ka recikliranju materijala. Daleko skuplji, sporiji i komplikovaniji proces recikliranja tri postojeća objekta, koji neće biti srušeni, već će biti reciklirano 75 odsto materijala, kao što su metal, čelik i staklo, što će uštedjeti oko 150 metričkih tona CO2. Proces prečišćavanja vode u projektu omogućava ponovno korištenje oko 200 od 300 litara vode po pranju vozila, značajno smanjujući potrošnju vode i doprinoseći održivosti, dok će solarni paneli godišnje proizvoditi 130.000 kWh električne energije, zadovoljavajući veliki dio energetskih potreba lokacije. Naglasila je kako će implementacija deset punjača za električna vozila i osvjetljenje fasade dodatno povećati energetsku efikasnost objekta, čineći ga jednim od najzelenijih BMW objekata u Evropi. Primjena svih ekoloških standarda demonstrira kako automobilska industrija može aktivno doprinijeti održivosti, postavljajući visoke standarde u auto-industriji i pokazujući uspješnu realizaciju ambicioznih ekoloških projekata na lokalnom nivou uz podršku globalnih partnera.
Kako smo o trećem panelu koji se ticao solara posebno pisali, ostaje spomenuti posljednji održani panel tog dana čija je tema bila “Priključenje, skladištenje/ Tržište električne energije”.
Tokom panela o skladištenju energije i tržištu električne energije, fokus je bio na predstojećim zakonodavnim promjenama, posebno na ažuriranjima energetskih zakona i podzakonskih akata. Očekuje se da će ove promjene značajno liberalizovati tržište i omogućiti koristi od tekućih velikih projekata, usmjerenih ka usklađivanju s direktivama Evropske komisije. Naglasak je stavljen na tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i postepeno ukidanje vozila koja emitiraju CO2 do 2035. godine, što ilustruje proaktivni pristup u energetskom sektoru koji prati globalne strateške promjene ka održivijim i ekološki prihvatljivijim praksama.
Diskusija je takođe naglasila značaj prilagođavanja tržišta i regulatornih okvira za efikasnu podršku ovim tranzicijama, s očekivanjima da će zakonodavne i političke reforme, posebno u pogledu energetskih standarda i integracije tržišta, pružiti fleksibilnije i otvorenije tržišno okruženje. Ovo uključuje anticipaciju regulatornih prilagođavanja koja će poboljšati poslovne prakse i uskladiti ih s evropskim standardima, s nadom da će ove promjene do 2026. godine dodatno podstaći likvidnost tržišta i olakšati jasnije ugovorne ambijente.
Energetski portal
