Tokom drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 bilo je nekoliko interesantnih panela, dok je jedan od njih bio posvećen solarima. Panel diskusija „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ okupila je veliki broj učesnika konferencije. Moderator ovog panela bio je dr Radivoje Petrikić, CMS Beograd, a učesnici: Džonatan Bonadio, SolarPower Europe Janis Romeliotis, Sungrow, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor, MT KOMEX i Dunja Grujić – direktorka Sektora za podršku tržištu, „Elektrodistribucija Srbije“.
Tom prilikom, Džonatan Bonadio iz organizacije Solar Power Europe na početku panel diskusije izrazio je optimizam u vezi sa rastom solarnog sektora u Evropi, navodeći kako su solarne instalacije porasle sa 44 GW na 60,9 GW između 2022. i 2023. godine, što je povećanje od 50 odsto u samo godinu dana, sa posebnim naglaskom na Njemačku kao lidera u ovoj oblasti. Takođe je istakao cilj EU da do 2030. godine instalira 750 GW solarnih kapaciteta, što zahtijeva regulatornu stabilnost i poboljšanu integraciju solarnih sistema širom kontinenta. Bonadio je ukazao na potrebu za većim udjelom komunalnih instalacija, koje trenutno čine manji dio ukupnih kapaciteta, kao i na značaj elektrifikacije energetskih sistema, očekujući da će udio električne energije u finalnoj potrošnji porasti do 50 odsto do 2040. godine.
Miloš Kostić, vlasnik kompanije MT-KOMEX i pionir u razvoju solarnih projekata u Srbiji, podijelio je svoja rana iskustva iz 2009. godine kada su regulatorne prepreke i ograničena državna podrška umanjile početno uzbuđenje za solarnom energijom. Početna faza je bila ispunjena čak i nezadovoljstvom jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost, što je rezultiralo sporim rastom solarnih instalacija. Međutim, shvatio je da koliko god ova odluka u početku izgledala kao velika prepreka, iskustva stečena u ranim danima razvoja solarne industrije pokazala su da bi nastavak neke druge politike zapravo bio štetan, ne samo za državni budžet već i za sam sektor. Osvrćući se na ove lekcije, Miloš je izrazio i izvjesnu dozu zadovoljstva jer su ovakve ranije odluke omogućile da se sektor postepeno razvija u skladu sa realnim kapacitetima i potrebama tržišta.
Pročitajte još:
Kostić je iskoristio priliku da kao osnivač kompanije Charge&GO, opiše izazove uspostavljanja mreže za punjenje električnih vozila. Od osnivanja 2016. godine do danas, Charge&GO je znatno napredovao, fokusirajući se na tri glavna stuba: prodaju i distribuciju punjača za EV, razvoj infrastrukture – koja trenutno broji 65 punjača raspoređenih na 55 lokacija u Srbiji sa ukupnim povezanim kapacitetom od 8 MW, te razvoj softvera za upravljanje procesom punjenja i poboljšanje korisničkog iskustva.
U skladu sa regulativom EU, Charge&GO je spreman da pređe na naplatu po kWh čim to zakon dozvoli, umjesto naplate vremena, sa ciljem pružanja jednostavnijeg i pravednijeg cjenovnog modela svojim korisnicima.
Dunja Grujić je na panelu iznijela detalje o integraciji solarnih elektrana u distributivni sistem Srbije, navodeći da mreža trenutno broji 402 proizvođača sa ukupnom instalisanom snagom od 320 MV, uključujući 171 solarnu elektranu sa kombinovanim kapacitetom od oko 60 MV. Dodala je da je mreži pridodato i oko 3.600 prozjumera, uključujući domaćinstva i preduzeća, što dodatno doprinosi sa 78 MV, od čega 2.600 predstavljaju domaćinstva. Takođe, govorila je o tekućim naporima za pojednostavljenje procesa priključenja, uključujući ažuriranje internih procedura i predstojeće regulatorne promjene koje bi olakšale priključenje novih proizvođača na mrežu, ističući nove regulative koje balansiraju odgovornosti proizvođača i prozjumera.
Nina Hojnik iz Slovenije detaljno je izložila transformaciju svoje zemlje u sektoru obnovljivih izvora energije, fokusirajući se prvenstveno na solarne projekte. Prenijela je kako su ranije subvencije uvedene 2011. godine ključno doprinijele rastu solarnih kapaciteta, što je rezultiralo instalacijom oko 120 MV do ukidanja subvencija. Odlučan preokret dogodio se 2016. godine uvođenjem sistema neto mjerenja, što je omogućilo efikasniju integraciju solarne energije u nacionalnu mrežu i dodatno podstaklo rast, pri čemu je kapacitet porastao do nekoliko stotina megavata do 2023. godine. Hojnik je naglasila kako je kontinuirana podrška kroz adekvatne politike ključna za kontinuirani razvoj solarnih resursa.
Energetski portal
