Mogli bismo da kažemo da su među nasušnim potrebama savremenog čovjeka čist vazduh i struja, pa zadovoljenje jedne ne bi smjelo da ugrozi drugu. Nažalost, upravo to se dešava kada struju dobijamo sagorijevanjem fosilnih goriva jer je cijena za dodatne kilovate vazduh lošeg kvaliteta koji udišemo.
Zato nas sve raduje to što svijet, uključujući i zemlje u razvoju, ulaže značajne napore u dekarbonizaciju energetskog sektora jer ćemo napokon, zahvaljujuči obnovljivim izvorima energije, imati i čist vazduh i dovoljno struje za sve naše potrebe i dalji tehnološki razvoj društva.
Svaki zeleni kilovat je važan, pa tako u narednim godinama možemo da očekujemo više postrojenja obnovljive energije – što gigantskih projekata imućnih investitora, što malih, kućnih elektrana. Upravo će zbog velikog broja planiranih postrojenja, iznad naših glava visiti još više žica i dalekovoda, pa se postavlja pitanje da li će, i u kojoj mjeri, ova infrastruktura uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Iako priznajem da me broj dalekovoda do sada nije pretjerano brinuo, inspiraciju za ovaj blog pronašla sam u brošuri Crnogorskog elektroprenosnog sistema o elektromagnetnim zračenjima niskih frekvencija koja se odnedavno može pronaći na njihovom sajtu.
Tu je objašnjeno da je elektromagnetno zračenje sprega oscilujućeg električnog i magnetnog polja koji se šire kroz prostor putem elektromagnetnog talasa. U blizini svakog naelektrisanog tijela postoji električno polje, a oko provodnika kroz koji protiče struja nastaje i magnetno polje.
Važno je napomenuti da elektromagnetno zračenje nije nova pojava – ono postoji od rođenja univerzuma, a u prirodi potiče od naelektrisanja zemlje i njenog omotača. Male električne struje postoje i u ljudskom tijelu zbog hemijskih reakcija koje se javljaju kao dio normalnih telesnih funkcija – nervi prenose signale putem električnih impulsa, a čak je i srce električno aktivno što ljekari mogu pratiti uz pomoć elektrokardiograma.
Zabrinutost za ljudsko zdravlje, međutim, raste jer je tokom 20. vijeka drastično porastao broj vještačkih izvora elektromagnetnih zračenja i nastaviće da se povećava kako tehnologija bude napredovala. SZO piše da su kod pojedinaca registrovani simptomi poput glavobolje, anksioznosti, depresije, mučnine, umora, gubitka libida, poremećaja spavanja, pa čak sklonosti ka samoubistvu, a sve ove simptome pripisuju izloženosti elektromagnetnom zračenju u svojim domovima.
Ipak, do danas naučni dokazi ne podržavaju vezu između ovih simptoma i izloženosti elektromagnetnim poljima, premda SZO priznaje da postoje „rupe” u znanju koje iziskuju dalje studije.
I zato nije do kraja jasno da li će, i na koji način, više razvodnih kablova i dalekovoda uticati na naše zdravlje, ali sudeći po dosadašnjim saznanjima, nema razloga za brigu. Tome u prilog govori i činenica da je u poslednjih 30 godina objavljeno oko 25.000 članaka o efektima elektromagnetnih zračenja, pa su naučna saznanja u ovoj oblasti sada opsežnija nego za većinu hemikalija.
Uostalom, navikli smo da pojam „zračenje” uvijek ima negativnu konotaciju ali moramo da napravimo razliku između jonizujućih i nejonizujućih zračenja – iako smo okruženi vještačkim izvorima elektromagnetnih zračenja slabijeg ili jačeg intenziteta, sva ova zračenja spadaju u grupu nejonizujućih zračenja što znači da nemaju energiju fotona dovoljnu da izazovu jonizaciju u živom tkivu.
Štaviše, razvodni kablovi i dalekovodi svrstavaju se u niskofrekventa elektromagnetna zračenja frekvencije do 50 Hz. Ipak, da bi bilo sigurno da ova infrastruktura neće narušiti zdravlje ljudi i životne sredine, u fazi projektovanja dalekovoda i trafostanica vrši se proračun elektromagnetnih polja kako bi ona ostala u dozvoljenim granicama.
Iako ne moramo da strahujemo od neminovnog uvećanja broja dalekovoda, ostaje da pratimo nove studije i izvještaje o uticajima OIE projekata i prateće infrastrukture na životnu sredinu, jer samo tako možemo osigurati da energetska tranzicija, kojoj toliko težimo, neće doći nauštrb zdravlja ljudi i prirode.
