Na stručnom skupu Energija, projekti, sigurnost, održanom na Zlatiboru u okviru 40. međunarodnog savjetovanja Energetika 2025, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, rekao je da preduzeće nastavlja da razvija projekte koji su u skladu s procesom dekarbonizacije. Među najznačajnijim ulaganjima istaknuti su prvi vjetropark EPSa i solarna elektrana Petka u Kostolcu. Elektrana bi, prema najavama, trebalo da bude priključena na mrežu do kraja maja, dok je nedavno završen i posljednji, 20. vjetrogenerator vjetroparka. Ukupno će ovi kapaciteti dodati 76 megavata iz obnovljivih izvora u sistem.
Prema njegovim riječima, proces dekarbonizacije već ide svojim tokom i kroz novih 550 megavata iz vjetra, 150 MW iz solara, 100 MW prozjumera, 100 MW iz TE-TO u Pančevu. Tom prilikom, Živković je istakao i značaj energetske efikasnosti, nazivajući se uspavanim džinom, uz objašnjenje da iz ove oblasti, pored OIE, treba da izvučemo maksimum za energetsku sigurnost u budućnosti, navodi se u saopštenju EPSa.
„Svjedoci smo da će se u procesu tranzicije energetske kompanije suočiti se neophodnom transformacijom i prilagođavanjem okolnostima na tržištu. Zajedno tražimo načine kako dalje, treba da budemo proaktivniji i da shvatimo da smo dio rješenja’’, rekao je Živković.
Kako je dodao, budućnost treba da vidimo i kroz maksimalnu diverzifikaciju proizvodnje, resursa i rješenja na finansijskom tržištu za realizaciju projekata.
Pročitajte još:
- Završena montaža svih vjetrogeneratora u Kostolcu
- Drugi poziv za kompanije koje žele da proizvode sopstvenu zelenu energiju u Rumuniji
- Kompanija Lego otvorila fabriku sa 12.400 solarnih panela na krovu
„Iskoračili smo iz klasičnih načina i modela, tako smo odlučni u tome da sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju radimo reverzibilnu HE „Bistrica“, a sa korejskim partnerima veliki projekat od 1 GW solara”, istakao je Živković.
Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske, u okviru panela Zelena energija i energetska tranzicija izazovi i ciljevi 2030/2050, rekao je da Elektroprivrede Srbije, Crne Gore, Republike Srpske moraju zajedno ući u proces dekarbonizacije. Kako je dodao, prije svega treba vidjeti kako će to sve da se finansira, uzimajući u obzir da su evropski grantovi potrošeni, zbog čega moramo da se oslonimo na sopstvene izvore finansiranja.
Prema riječima Sanela Buljubašića, generalnog direktora Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, dekarbonizacija traži strateške odluke, koje donose hrabri ljudi, dodajući da pravednu tranziciju ne mogu da sprovode same elektroprivrede, već države iz svojih sredstava.
Ispred Crne Gore, govorio je Jovan Kasalica, izvršni rukovodilac funkcionale cjeline Snabdijevanje u EPCG, koji je istakao da je dekarbonizacija nevolja koja nas sve pogađa, ali da u njoj ima prilika za investicije. U odnosu na to, naveo je da je u toku realizacija 54 MW iz vjetra, a pripremaju i poziv za baterijske sisteme. Kako je zaključio, EPCG će do kraja godine imati novih 200 MW snage iz OIE.
Energetski portal
