ENERGETSKI PORTAL

EU Standard za solarnu energiju na krovovima može da pokrene dodatnih 200 GW do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)

Evropska unija je u aprilu usvojila revidiranu Direktivu o energetskim performansama zgrada (eng Energy Performance of Buildings Directive – EPBD), koja je sada zvanično i stupila na snagu.

Prema najnovijoj analizi koju je objavio SolarPower Europe, uspješna implementacija EU Standarda za solarnu energiju na krovovima u okviru EPBD-a, potencijalno bi mogla da osigura energiju za ekvivalent od 56 miliona evropskih domaćinstava solarnom energijom.

Preciznije, mogla bi da se pokrene instalacija dodatnih 150 do 200 GW kapaciteta solarnih panela na krovovima u Evropskoj uniji između 2026. i 2030. godine.

Ovo sve pretpostavlja da je oko 60 odsto javnih zgrada pogodno i da je obuhvaćeno pomenutim EU Standardom.

Prisjećanja radi, ovaj EU Standard primjenjivat će se na nove neprofitne i javne objekte od 2027. godine, zatim na postojeće neprofitne objekte koji budu prolazili veće obnavljanje do 2028. godine, kao i na nove stambene objekte od 2030. godine i na sve odgovarajuće postojeće javne objekte do 2031. godine.

Krajem prošle godine, ukupan kapacitet solarnih panela na krovovima u Evropi bio je više od 170 GW, a procjene su da će do kraja 2027. godine ovaj broj porasti na 355 GW.

Pročitajte još:

Stupanjem na snagu EPBD, države članice sada imaju dvije godine da zakon prenesu u nacionalno zakonodavstvo.

Prema ranijim podacima, preko 80 odsto zgrada u Evropskoj uniji izgrađeno je prije 2000. godine, od čega je 75 odsto onih sa lošim energetskim performansama. Čak oko 40 odsto energije koje se troši na nivou Evropske unije, koristi se u zgradama, a takođe trećina emisija gasova staklene bašte koji su u vezi sa energijom, dolaze iz zgrada. Kada je reč o energiji koja se koristi u domovima, oko 80 odsto se odnosi na grijanje, hlađenje i toplu vodu.

Revidirana Direktiva o energetskim performansama zgrada će povećati stopu renoviranja, a podržaće i bolji kvalitet vazduha, kao i digitalizaciju energetskih sistema za zgrade.

Kako se navodi, ono što je najznačajnije jeste to da će Direktiva olakšati da se finansije usmjere na investicije koje se odnose na energetsku efikasnost zgrada, a takođe će doprinijeti i borbi protiv energetskog siromaštva.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti