Smanjenje zavisnosti od uvoza nafte i gasa, stabilnije cijene energije i usporavanje klimatskih promjena tri su najvažnije koristi koje Evropljani očekuju od energetske tranzicije, pokazuje najnovije istraživanje Evropske investicione banke (EIB). Čak 82 odsto građana EU očekuje da će prelazak na čistije izvore energije smanjiti zavisnost od uvoza fosilnih goriva, dok 79 odsto očekuje stabilnije ili niže cijene energije.
Istraživanje, sprovedeno među 23.000 građana u svih 27 država članica EU, pokazuje da tri od četiri Evropljana smatraju energetsku tranziciju hitnim prioritetom za svoju zemlju. Smanjenje zavisnosti od uvoza nafte i gasa najčešće je navođena korist u 16 država članica, stabilnije ili niže cijene u osam, dok je usporavanje klimatskih promjena na prvom mjestu u Švedskoj, Malti i Luksemburgu.
Rast cijena energije mijenja navike građana
Šest od deset Evropljana (60 odsto) navodi da su više cijene gasa, goriva, lož-ulja i električne energije značajno umanjile njihovu kupovnu moć tokom proteklih 12 mjeseci. Zbog rasta troškova, 38 odsto ispitanika smanjilo je svakodnevnu potrošnju na hranu ili zdravlje, dok je 34 odsto manje koristilo grijanje. Dodatnih 16 odsto zadužilo se, zatražilo finansijsku pomoć ili odložilo plaćanje računa za energiju.
Pročitajte još:
- Energetika Crne Gore na putu ka EU: Napredak u mrežama i OIE, uz potrebu bržeg napuštanja fosilnih goriva
- Petrović za SET Trebinje: Investicije u energetiku nisu samo novi kapaciteti, već ulaganje u budućnost
- Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU i dalje ispod nivoa iz 2025. godine
Promjene su vidljive i u načinu korišćenja automobila. Oko 31 odsto ispitanika smanjilo je putovanja zbog osnovnih potreba, poput kupovine i odlaska ljekaru, dok je 30 odsto odustalo od vikend-putovanja, odmora ili posjeta porodici i prijateljima. Njih 22 odsto sada vozi sporije radi uštede goriva, a isti procenat pojedinačne vožnje zamijenio je zajedničkim ili javnim prevozom, odnosno biciklom.
Građani upozoravaju i na posljedice sporog sprovođenja energetske tranzicije. Dugoročni rast cijena energije i troškova života kao rizik vidi 79 odsto ispitanika, dok 78% strahuje od povećanja zavisnosti od uvoza nafte i gasa. Istovremeno, 62 odsto Evropljana navodi da bi se osjećalo ponosnije što su građani EU ukoliko bi Unija postala energetski nezavisna.
Solar na prvom mjestu među čistim izvorima energije
Da prioritet treba dati energiji sa niskim emisijama ugljenika smatra 87 odsto Evropljana. Među izvorima energije, solarna energija ima najveću podršku, za koju se izjasnilo 52 odsto, dok energiju vjetra izdvaja 37 odsto.
Istraživanje pokazuje i da 55 odsto građana EU podržava izgradnju konkurentne evropske industrije čistih tehnologija, čak i ako bi to usporilo njihovo uvođenje u odnosu na korišćenje uvezene opreme. Brže uvođenje tehnologija iz drugih zemalja podržava 29 odsto ispitanika. Razvoj sopstvene industrije ima najveću podršku u svih 27 država članica.
Pored toga, 68 odsto građana želi bližu saradnju svoje zemlje sa drugim državama u sprovođenju energetske tranzicije, dok 59 odsto podržava udruživanje sredstava članica EU radi finansiranja potrebnih ulaganja.
Godišnje finansiranje energetskih projekata Evropske investicione banke udvostručeno je od početka ruske invazije na Ukrajinu, dostigavši 33 milijarde eura u 2025. godini.
Istraživanje je sprovela agencija Ipsos bva od 3. do 25. avgusta 2026. godine, na uzorku od 23.000 osoba starosti 16 i više godina i na uzorku od 23.000 osoba starosti 16 i više godina iz svih 27 država članica EU.
Energetski portal
