Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) Republike Srbije predstavlja ključni strateški dokument koji definiše ambiciozne, ali izvodljive ciljeve energetske tranzicije zemlje. Ovaj plan je osmišljen da vodi Srbiju ka održivoj energetskoj budućnosti, značajno povećavajući udio obnovljivih izvora energije, unapređujući energetsku efikasnost i smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ostvarivanje postavljenih ciljeva iz INEKP-a trebalo bi doprinijeti većoj energetskoj sigurnosti, zaštiti životne sredine, modernizaciji energetskog sektora i poboljšanju kvaliteta života građana. Dr Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, govori za Magazin Energetskog portala o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.
Šta donosi Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine s projekcijom do 2050. godine?
– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Postavili smo ambiciozne, ali izvodljive ciljeve prema kojima će skoro svaki drugi megavat-sat električne energije biti zeleni, udio OIE u konačnoj potrošnji energije doseći će 33,6 odsto, a u proizvodnji električne energije preko 45 odsto. Emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjiće se za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu, a spajanje tržišta električne energije s jedinstvenim tržištem EU biće završeno. Jedna od najvažnijih poruka koju INEKP šalje javnosti jest da smo izvršili detaljnu analizu baznog dijagrama proizvodnje električne energije, kao i da su sve projekcije definirane kroz scenarije „Stabilnost“ i „Stabilnost-Napredak“, rađene tako da Republika Srbija u svakom trenutku raspolaže s dovoljno bazne energije, koja jedina garantuje energetsku sigurnost zemlje. Takođe, poboljšaćemo energetsku efikasnost kroz obnovu zgrada i primjenu politika u industriji i saobraćaju, podstaći ćemo elektromobilnost i upotrebu obnovljivih izvora energije u grijanju, hlađenju i proizvodnji električne energije, kao i naprednih biogoriva.
Energetska efikasnost je posebna oblast INEKP-a. Šta je njome predviđeno i koji su nacionalni ciljevi postavljeni u ovoj oblasti?
– U Srbiji se troši tri i po puta više energije za proizvodnju iste jedinice BDP-a u odnosu na evropski prosjek, zbog čega su Vlada i resorno ministarstvo energetsku efikasnost definisali kao jedan od prioriteta u okviru INEKP-a, kao i u planu „Skok u budućnost – Srbija 2027“. INEKP-om je definisano ograničenje konačne potrošnje energije na nivo ne veći od 9,7 Mtoe u 2030. godini. Slična tendencija uočena je i u slučaju potrošnje primarne energije, koja bi trebala biti manja od 14,68 Mtoe u 2030. godini. Država trenutno ulaže najveća sredstva do sada za poboljšanje energetske efikasnosti. U protekle tri godine više od 30.000 domaćinstava dobilo je subvencije države za provođenje mjera energetske efikasnosti, dok ćemo do kraja 2027. godine podržati ukupno više od 70.000 domaćinstava da zamijene stolariju, poboljšaju izolaciju, fasadu, zamijene neefikasne kotlove i postave solarne kolektore ili panele za proizvodnju električne energije za vlastite potrebe. U saradnji sa Svjetskom bankom osigurali smo 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima, koja zavisno o paketu mjera mogu dobiti bespovratna sredstva do 65 odsto vrijednosti energetske sanacije, dok socijalno ugrožene kategorije dobijaju bespovratna sredstva u iznosu od 90 odsto.
U FOKUSU:
- Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera
- Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju
- Stara štampa u novom ruhu
Osim energetske sanacije domaćinstava, s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) provodimo „Javni ESCO projekat“ vrijednosti 64,5 miliona eura, u kojem radimo na energetskoj sanaciji stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grijanja i prelazu na naplatu po potrošnji u 14 gradova i opština. Procjenjuje se da će u okviru projekta biti sanirano više od 500 stambenih zgrada površine oko milion kvadratnih metara. Bespovratnim sredstvima pokriće se troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija, kao i 50 odsto vrijednosti investicija, dok će građani svoju polovinu investicije otplaćivati sami kroz račun za grijanje.
Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže značajna sredstva u unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima širom Srbije. Ove godine smo u budžetu izdvojili 800 miliona dinara za te namjene, što je dvostruko više u odnosu na 2023. godinu. Potpisali smo ugovore s 41 jedinicom lokalne samouprave, u kojima ćemo energetski sanirati vrtiće i predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakultete, biblioteke, domove kulture, zdravstvene ustanove i zgrade opštinskih uprava. Završetkom energetske sanacije uštedićemo oko 9.000 MWh toplinske i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljik-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje. U rekonstruiranim objektima potrošnja energije smanjiće se od 20 do 50 odsto.
Takođe, veliku pažnju posvećujemo energetskoj sanaciji zgrada centralne vlasti. Osigurali smo sredstva za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada, među kojima je i Palata Srbije, a ti radovi trebali bi biti završeni do 2027. godine, kada se održava specijalizovana izložba EXPO.
Šta INEKP donosi kada govorimo o obnovljivim izvorima energije?
– Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbija je dobila strateški dokument koji je usklađen s vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta“ Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan prilagođen je karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativa da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu računati na sigurno snabdijevanje. Integrirani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gdje oko 3,5 gigavata novih elektrana na sunčevu i vjetroenergiju treba biti na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbjeđivati iz čistih izvora.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u cijelosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
